Djoletove AvantureDrugariPriče

Priča o Frediju ili priča o Medi I deo 🐶

1111

Dragi moji drugari, u ovom postu čućete moj novinarski glas. Znate već da Djole ume da bude ozbiljan (što je retko, ali dešava se). Rešio sam da ispričam priču o mom drugaru 🐾🐾 koga se verovatno svi sećate, a u kojoj sam na neki način bio akter od početka do kraja. Razlog je jednostavan: puna je poruka i pouka.

Da li se sećate objava o ovoj šapici sa Rakovice na mom FB profilu? Jednu od objava su pratile ove fotografije 👇, a podsetiću vas i na tekst koji je pratio postove. (Samo kratka napomena: žena kod koje je pas bio i čiji je broj telefona bio objavljen, zamolila nas je da postove sklonimo s obzirom da su je ljudi i dalje kontaktirali.)

U decembru mesecu 2018.godine njegove slike su se pojavile na nekoliko grupa. Gospođa Stana Šćepanović je pronašla psa, ona je i kreirala objave sa informacijama da je pas nedeljama ispred njene zgrade, da je mali da bude napolju, da ga veliki psi napadaju – i molila da ga neko udomi ili da mu barem pruži privremeni smeštaj.

Ja sam stupio sa njom u kontakt, dobio slike i lično hteo da zamolim sve na mom profilu da drugaru šapici pomognemo i sklonimo ga sa ulice. To je bilo 21.decembra. Znate već da je u to vreme Beograd bio okovan ledom i da su danima i noćima bile izuzetno niske temperature… Slike su uostalom govorile same. Srećom, baš nekoliko dana pred Novu godinu (možda samo dan ili dva posle objave) javilo se nekoliko ljudi.

Pao je i konkretan dogovor da se pas preuzme, Milica Pavlović je stupila u kontakt sa Stanom i dogovorila se. Međutim, tog jutra kada je dogovor trebalo realizovati – da ne gubim vreme pričajući detalje – psa više nije bilo. 😢😢😢 Rečeno nam je da je otišao, da nije više ispred zgrade i da ga traže, ali bezuspešno. Tako je drugar, prema našim saznanjima, ostao negde na ulici ko zna gde.

U prvim danima januara meseca, zapravo baš 7.januara na Božić, Stana nas je pozvala i rekla da se psić opet pojavio! Ali da će ovaj put ona da ga uzme i unese u kuću, iako ima ženkicu (što je bio razlog zašto ga prvi put nije pustila unutra). Srećom, oni su se veoma lepo prihvatili, tako da je šapica bila sada konačno na toplom. Stana nam šalje nove slike i mi istog dana ponovo pišemo molbu da pomognemo. Stani smo ponudili da pošaljemo hranu na adresu, ona nam je rekla da kod nje hrane uvek ima i da za tim nema potrebe.

Pas je sada na toplom, na sigurnom. Pri tom saznajemo da ipak ne može tu da ostane dugo, zbog putovanja. Sada već imamo dosta manje zainteresovanih, ljudi se prosto pitaju (s pravom) da li je pas sklonjen ovaj put ili će, kao prošli put, opet negde odlutati. Mnogo vremena gubimo na bespotrebna obrazlaganja, a nemamo puno vremena, jer zaista ne znam gde će pas ako žena mora da putuje. Pri tom, puno je onih koji ne čitaju šta piše i onda bezbroj puta postavljaju ista pitanja kao što je recimo: „Da li je pas čipovan?“ Iako smo nekoliko puta rekli da nije.

No, dešava se divna stvar. Zahvaljujući mojoj FB drugarici Tijani Ljutić i njenoj objavi u grupama na FB, javlja se gospođa Zorica Janković. Ona želi psa da odvede kod veterinara (što je, naravno, bilo neophodno), kao i da mu pruži dom dok ne nađe svoje ljude. Organizovano je preuzimanje psa i zahvaljujući ovoj divnoj ženi moj drugar se smestio na sigurno, ovaj put na neodređeno. Prvo ga je Zorica odvela kod veterinara: saznali smo da je star oko 2 godine i da je zdrav kao dren, što je bila sjajna vest! Sve vreme sam u kontaktu sa Zoricom i predlažem da mom drugaru obezbedim kraljevski frizerski tretman 😊 kod frizera u Beogradu kome verujem. Zovem i zakazujem, šišanjac-mirišljavac pa da vidimo kako i šta dalje.

U međuvremenu Zorica se javlja sa neverovatnim novostima! Porodica Joković koja živi u njenoj zgradi ga žarko želi! Videli su ga, družili se sa njim, a s obzirom da su u porodici i deca, dva divna dečaka – ljubav je bila neverovatna i to na prvi pogled! 💕💕💕💕😍😍

I tako je moj drugar našao svoje ljude! Malo je reći da smo svi bili presrećni… 😍😍😍 Dobio je ime Fredi i, kao što vidite, odmah se smestio udobno u krevet sa svojim novim human bratom. 😇 Krenuli su u šetnje, druženje i, podrazumeva se, avanture. 😉 On se spremao za pomenuti frizeraj i čipovanje dabome, kad se desilo nešto potpuno neočekivano!!! 😱 Nešto što nas je sve ostavilo bez teksta, doslovno. 👉👉 Javili su se ljudi koji tvrde da su vlasnici psa. 😬😬😵

Rečeno je da se pas zapravo zove Medo. Da živi kod starijeg čoveka koji nema internet pa nije vide objavu, da živi u dvorištu u kućici, ali da (očigledno) izlazi sam i vraća se. Ljudi žele psa nazad, a deca i porodica su se vezali za psa (u tom trenutku pas je kod njih već duže od 10 dana). Zakonski – pas nije čipovan niti je neko prijavio da je pas nestao, pa ne postoji zakonska obaveza da se pas vrati, ali šta je sa moralnom obavezom? Odluka je, dabome, bila na porodici Joković.

Šta uraditi i kako postupiti???

Nastaviće se….

PS. Znam kako se ova priča završila i nisam hteo da je pišem dok su muke svih ljudi uključenih u ovu priču na ovaj ili onaj način trajale. Imena takođe namerno navodim, jer je sve ovo što sam napisao javno i objavljeno, samo što je ovde sumirano u jednom tekstu.

Drugi deo priče pročitajte klikom 👉 ovde.

Napomena o autorskom pravu Celokupan sadržaj ovog Sajta je kao autorsko delo zaštićen Zakonom o autorskom i srodnim pravima. Autorsko delo se ne može prenositi delimično ili u celosti, osim pod uslovima navedenim u Licenci, kojom je uređeno da svako preuzimanje sadržaja mora biti isključivo u nekomericijalne svrhe, uz obavezno navođenje podataka o autoru, naslovu i izvoru autorskog dela. Svako kršenje prava autora za sobom povlači zakonske posledice.
TAGOVI djole
error: Zabranjeno kopiranje!